Priča iz Ložionice

Saradnja sa susjedima i zemljama u regionu te izvršavanje obaveza na pristupnom putu ka Evropskoj uniji čine okosnicu spoljne politike Bosne i Hercegovine. Pokazalo se da je za konačan ishod tog procesa ovdašnja privreda izuzetno zainteresovana (često više nego političari), jer joj se otvaraju nove mogućnosti za privlačenje investicija, ekonomski razvoj, izvoz roba i širenje usluga.

Na toj platformi u Beogradu je tokom decembra održana konferencija ''Više od profita'', u čijem fokusu su bili standardi u zaštiti okoliša, društvena odgovornost i savjesno korporativno upravljanje (ESG). Okupila je 300 učesnika iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije te sagovornike iz Švedske, Ujedinjenog Kraljevstva, Slovenije, Hrvatske… Organizator skupa bila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), a održan je u Centru kreativnih industrija u regionu ''Ložionica'', u kojem se susreću različite umjetničke i edukacijske forme kroz konferencije, radionice, panele i treninge.

Daleko od mora, ovdje se između brojnih aktuelnih tema razgovaralo o plavoj ekonomiji, ''koja nije samo more već je svuda oko nas''. Ona je jezerski turizam, hidroenergija, ribarstvo, agro sektor, posebno zbog uticaja na riječne ekosisteme, usluge i nabavke povezane s turizmom.

Sa skupa su u javnost otišle jasne poruke o značaju razvoja plave ekonomije zasnovane na inovacijama, kao i potrebi da se obrazovni sistem, tržište rada i industrija usklade kako bi region iskoristio svoj puni potencijal. U kontekstu plave ekonomije, ali i na posebnom panelu o toj temi, analiziran je problem velikih migracija te neusklađenost obrazovnih programa i potreba tržišta.

Predstavnici biznisa i vlasti te stručnjaci različitih profila razgovarali su i o razvojnim šansama malih preduzeća, za koja održivi razvoj i ESG standardi nisu teret, već najveća prilika za razvoj malih i srednjih preduzeća. Zaključeno je da zemlje zapadnog Balkana održivi razvoj više ne mogu da posmatraju kao nametnutu obavezu ili dodatni trošak, već kao priliku da postanu konkurentnije i privuku investicije. U savremenoj ekonomiji vrednuje se društveni uticaj, briga o prirodnim resursima, rodna ravnopravnost i jednak pristup tržištu rada.

Kako se to radi na terenu, moguće je sagledati i kroz primjere bosanskohercegovačkih opština Travnik, Banja Luka, Bijeljina, Brod, Gradiška, Istočna Ilidža, Laktaši, Novi Grad, Prijedor, Prnjavor i Teslić, kojima je u Beogradu uručen prestižni certifikat BFC o povoljnom poslovnom okruženju. Tokom svečanosti čulo se da je namjera svih lokalnih samouprava u BiH da postanu prepoznatljive po tome što pružaju sigurnost investitorima. Uspjeh će biti potpun tek kada to prihvate i ostali nivoi vlasti.